Samo nekoliko dana ranije, Omer je MUHAMEDU (S) uskratio olovku, papir i tintu, kada je ovaj bio na samrti, želeleći da napiše svoju oporuku. Omer je rekao da oporuka nije potrebna jer je „Božja
Knjiga dovoljna za nas“. Ali u Saqifi, on i Ebu Bekr su zaboravili tu Knjigu, prema kojoj se superiornost ne ocjenjuje po rodbinskoj vezi već po pobožnosti. U toj Knjizi čitamo sljedeće:
Zaista, najugledniji među vama kod Boga je onaj koji je među vama najpravedniji. (49: 13)
U Božjim očima su superiorniji samo oni ljudi koji imaju uzvišen karakter, koji su bogobojazni i koji vole Boga. Ali jedna stvar na koju se Ebu Bekr i Omer nisu osvrnuli u Sakifi bila je Božija
Knjiga. Prije ulaska u Sakifu, zaboravili su da tijelo Božijeg Poslanika čeka sahranu; a nakon ulaska, zaboravili su Božiju Knjigu – neobična „koincidencija“ zaborava!
Ebu Bekrova tvrdnja o superiornosti Kurejšija na osnovu rodbinske veze bila je prvi simptom ponovnog pojavljivanja paganizma u islamu!
Omerovo protivljenje Božijem Poslaniku Muhamedu (S) kada je ovaj već bio na pragu smrti, jedna je od najtragićnijih scena u historiji islama i nikakvo uljepšavanje od strane historičara ne može
je prikriti. Ista scena bila je i uvod u stalni sukob između ashaba i članova njegove (Poslanikove) porodice. a.s.
